Постоје песници који пишу за себе. Постоје и они чији стихови пронађу пут до читалаца. Али ретки су они чије речи наставе да живе и онда када се затворе корице књиге – кроз музику, сцену и гласове који их преносе даље. Управо таква је прича Данијеле Милошевић, а њена најновија промоција књиге још једном је показала да је одавно прерасла оквире класичне књижевне вечери.
Уместо уобичајеног представљања књиге, публика је имала прилику да чује причу о стиховима који су постали песме, о пријатељствима која трају деценијама и о стваралаштву које спаја људе различитих уметничких израза.
Од прве збирке „Завет душе“, која је настала као својеврсна порука младима да сачувају највредније што поседују – своју душу, па до „Гнезда изнад звезда“, књиге посвећене пријатељству, Данијела је градила препознатљив песнички свет саткан од искрених емоција, духовности и животних прича обичних људи.
„Моја прва збирка поезије је објављена пре две године, носи назив ‘Завет душе’, симболично као савет и завет младим људима да чувају оно што је највредније у себи, а то је душа“, рекла је Данијела.
Међутим, њени стихови нису остали само на страницама књига. У њима су инспирацију пронашли музичари, композитори и извођачи, па су многи текстови добили и свој музички живот. Један од оних који најбоље познају снагу Данијелиних речи је, фронтмен зајечарске групе „Боеми“ Јовица Ђокић, Ђоле. Њихова сарадња донела је награде на значајним фестивалима, али је, како каже, много вредније од признања међусобно поверење и пријатељство које траје већ две деценије.
„Сарадња са Данијелом донела је резултате који су, малтене, стопостотни и преко свих очекивања. Заједно имамо три пројекта, а трећи је снимљен. Оно што је најбитније, она је јако спремна за сарадњу и компромис. Познајемо се већ неких двадесет година и цео живот смо пријатељи, уз велико међусобно поштовање“, истакао је Јовица.
Да стихови понекад сами пронађу пут до мелодије, сведочи и вокални солиста Ренато Хенц. Говорећи о сарадњи са Данијелом, открио је да се управо у њеним текстовима често рађа онај тренутак инспирације који сваки уметник стрпљиво чека.
„Данијелини текстови су јако примамљиви, јако су искрени. Када прочитам песму и ако се у тих пар минута јави мелодија, ја већ имам композицију. То је једноставно тај тренутак инспирације сваког уметника – или дође или не дође, али кад дође, ваља га забележити“, казао је Хенц.
Управо та искреност издваја Данијелино стваралаштво. Њени стихови не траже пажњу великим речима и патетиком. Они говоре тихо, али довољно снажно да се препознају у срцима људи. Зато и није чудо што су пронашли пут до музичара и постали део композиција које освајају публику и фестивалске сцене.
Промоција је била и прилика да ауторка најави трећу збирку поезије, у којој ће главно место заузети љубавни стихови. Ако је судити по досадашњем путу њених песама, извесно је да ће и нове странице донети неке нове приче, нове мелодије и нове сусрете са публиком. Јер, нису све песме створене само да буду прочитане. Неке су рођене да буду отпеване. А Данијелини стихови управо су једни од њих.