Битка на Kошарама била је једна од најдужих и најкрвавијих копнених битака током рата на Kосову и Метохији 1999. године.
Трајала је пуних 67 дана, од 9. априла до 14. јуна 1999. године када се да се званично завршила.
Циљ напада терористичке Ослободилачке војске Kосова, уз подршку регуларне Војске Албаније и ваздушну подршку НАТО-а, био је да се заузме караула Kошаре и пробије копнени коридор према унутрашњости Kосова. Тиме би се пресекла веза између југословенских снага у рејону Ђаковице и Призрена. Офанзива под кодним називом „Стрела“ почела је јаким артиљеријским нападом са албанске територије, праћеним пешадијским јуришима ОВK терориста.
Војска Југославије, углавном делови 549. моторизоване бригаде и граничне јединице, повукла се на више и боље утврђене положаје у планини. У тешким, често прса у прса борбама на тешком терену, успешно је зауставила даљи продор непријатеља. НАТО авијација је током целе битке изводила ударе на српске положаје, док је албанска артиљерија стално тукла са територије Албаније.
Према подацима Министарства одбране Србије, на Српској страни погинуло је 108 припадника Војске Југославије, углавном младих војника на одслужењу рока. Губици ОВK терориста и албанске стране били су већи.
Иако су ОВK – а терористи успели да заузму саму караулу, није остварила стратешки циљ дубљег продора у Kосово. Војска Србије је до краја рата задржала контролу над кључним висовима и спречила копнену инвазију. Битка на Kошарама остала је упамћена као симбол храбрости и упорности српских снага у одбрани земље од надмоћнијег непријатеља.
Битка је почела 9. априла 1999. године, на Велики петак, у раним јутарњим сатима. ОВK терористи су ангажовали преко 1.500 бораца у првом таласу напада. Успели су да заузму саму караулу Kошаре и неке околне положаје, али даљи продор ка унутрашњости Kосова је заустављен на утврђеним линијама Војске Србије. Борбе су биле изузетно жестоке и вођене на малим раздаљинама, често прса у прса, у тешким планинским условима.
Током целе битке НАТО је интензивно бомбардовао положаје српске војске, док је албанска артиљерија непрестано тукла са територије Албаније. Упркос надмоћној ватри, ВС је успела да стабилизује одбрану и задржи контролу над кључним доминантним висовима у Проклетијама до краја сукоба.
Битка се завршила повлачењем Војске Србије након потписивања Kумановског споразума 9. јуна 1999. године. Данас рушевине карауле Kошаре представљају споменик палим борцима. У Србији се битка слави као пример херојства и успешне одбране против комбинованих снага ОВK терориста, албанске војске и НАТО авијације.
Пише: Стефан Стојановић