Четрдесетседмогодишња шведска студија пратила је одрасле особе готово пет деценија и открила када заправо почињу да опадају физичке способности.
Спремност и снага почињу да слабе око 35. године, а затим се постепено погоршавају с годинама. Оно што охрабрује је да одрасли који су почели да вежбају касније током живота су ипак побољшали своју физичку способност и до 10 одсто. То је снажан подсетник да је физичка активност важна, чак и ако се с њом крене касно.
Дугогодишњу шведску студију спровео је Институт Каролинска и у њој су људи праћени 47 година како би се испитало како се током одраслог доба мењају физичка спремност, снага и издржљивост мишића.
Налази показују да физичке перформансе почињу да опадају око 35. године. Истовремено, истраживање јасно указује да и каснији почетак бављења физичком активношћу може донети значајне користи.
Истраживање је део студије Шведска физичка активност и фитнес (СПАФ), која је пратила неколико стотина насумично одабраних мушкараца и жена узраста од 16 до 63 године. Објављена у часопису Journal of Cachexia, Sarcopenia and Muscle, студија пружа ретко дугорочно сагледавање начина на који се физичка способност мења током деценија, а не само у једном временском тренутку.
Већина ранијих истраживања у овој области ослањала се на попречне податке, упоређујући различите старосне групе уместо праћења истих појединаца. Насупрот томе, студија је током готово пола века више пута мерила физичку спремност и снагу код истих учесника широм Шведске, што је чини једним од најобухватнијих истраживачких подухвата те врсте.
Активност и даље помаже
Резултати показују да и физичка спремност и снага почињу да се смањују већ око 35. године, без обзира на то колико су људи раније тренирали. Од тог тренутка физичко опадање се наставља постепено и има тенденцију да се убрзава с поодмаклим годинама.
Упркос том обрасцу, истраживачи су пронашли охрабрујуће доказе да је вежбање вредно у сваком животном добу. Учесници који су постали физички активни током одраслог доба повећали су своју физичку способност око 10 одсто.
– Никада није касно да се почне са кретањем. Наша студија показује да физичка активност може успорити пад перформанси, чак и ако га не може у потпуности зауставити. Сада ћемо тражити механизме који стоје иза тога зашто сви достижу врхунац перформанси око 35. године – каже Марија Вестерстол, предавач на Одељењу за лабораторијску медицину и водећа ауторка студије.
Наредне године учесници ће поново бити испитивани када напуне 68 година. Тим се нада да ће боље разумети како су промене у физичким перформансама повезане са животним навикама, општим здрављем и основним биолошким процесима.
