Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је да је Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду министар правде Ненад Вујић поднео је кривичну пријаву против председника Високог савета тужилаштва (ВСТ) Бранка Стаменковића због извршења кривичног дела несавестан рад у служби.
– Међутим, имајући у виду да је Врховни јавни тужилац члан ВСТ по функцији и потенцијални сведок у овом предмету, списи предмета јој не могу бити достављени.
Стаменковић је, како се наводи, пријављен јер је између 25. децембра 2025. године до 16. јануара 2026. године кршењем Закона о ВСТ и Пословника о раду ВСТ очигледно несавесно поступао у вршењу службе па је услед тога дошло до тешке повреде права чланова Савета, као и подносилаца 6 приговора на тужилачке изборе који су поднети Савету због повреде изборног права на више бирачких места.
Према наводима кривичне пријаве, Стаменковић је најпре 25. децембра 2025. године као председник Савета заказао ванредну електронску седницу мимо услова предвиђених Пословником за заказивање такве седнице, чиме је тешко повредио право чланова Савета да одлучују о дневном реду седнице, као и да учествују у обавезној расправи након увида у материјал, који могу користити и на самој седници.
– Он је седницу заказао са намером да се она одржи електронским путем – како се не би могло расправљати о одлукама које се предлажу дневним редом, иако је у Пословнику о раду ВСТ наведено да се таква седница може одржати само када одлука која је на дневном реду не изискује расправу и увид у материјал. Следећег дана Стаменковић је кршењем Закона о ВСТ у материјалном смислу повредио право подносилаца приговора који су тражили заштиту својих изборних права пред ВСТ – наводи се, како је саопштено из тужилаштва, у кривичној пријави.
Иако је Савет, као колективни орган требало да одлучи о поднетим приговорима, Стаменковић је, како се додаје, самовољно супротно члану 8 и члану 17 тачка 23 Закона о ВСТ донео акт Савета – 6 решења којима се поднети приговори одбијају.
То је, наведено је, учинио иако Савет уопште није одлучивао о наведеном питању.
– Стаменковић, како се наводи у кривичној пријави, као председник ВСТ нема овлашћење доношења аката Савета већ само старања о њиховом спровођењу након што их Савет донесе већином од 8 гласова. Пошто је Уставни суд поништио незаконита решења ВСТ, Стаменковић је одбио да закаже седницу ВСТ сходно налогу суда, већ је дана 16. јануара 2026. године послао електронску пошту свим члановима Савета са предлогом да он као председник Савета потпише и објави одлуку која се у виду нацрта налазила у додатку електронског писма, а која одлука је супротна налозима Уставног суда – наведено је.
Према кривичној пријави, Уставни суд је у одлуци дао налог да ВСТ предузме даље изборне радње у складу са Законом о ВСТ, односно да поништи изборе на бирачким местима означеним у поднетим приговорима, те да исте понови у законском року од 8 дана, уз напомену да је ВСТ у извршењу Одлуке Уставног суда обавезан како изреком, тако и ставовима изнетим у образложењу одлуке.
