Како пише портал srpskiugao.rs, у коментару од 20. јануара 2026. швајцарски „Neue Zürcher Zeitung“ (НЗЗ) директно оптужује Немачку за „културу масовног коришћења боловања“ и тврди да земља више не може приуштити такав ниво нерада.
Према НЗЗ-у, немачки радници просечно изостају 25 календарских дана годишње због боловања, што је уједно и европски рекорд који директно руши конкурентност. Фабрике раде смањеним капацитетом, ланци снабдевања пуцају, извоз пада, а компаније масовно селе производњу у Пољску, Чешку, Мађарску или Азију.
Реалне бројке су алармантне, према Дестатис-у (државна статистичка служба) 2024. године Немци су просечно изостајали 14,8 радних дана (око 20–22 календарска са викендима), док се у 2025. наводи чак 23,9 дана. Телефонска боловања (до 5–7 дана без прегледа) олакшава злоупотребе, а политичари траже укидање или строже контроле – први дан без плате, обавезни прегледи одмах, нижи проценат исплате.
Канцелар Фридрих Мерц је јавно изјавио да је немачки просек боловања превелик и да Немачка више не може да издржи такав ниво одсуства са посла. Министарка здравља Нина Варкен (такође ЦДУ) брзо је реаговала на Мерцово опажање и најавила преиспитивање правила о телефонском боловању.
Телефонско боловање у Немачкој је систем по којем запослени може добити дознаку преко телефонског или видео разговора с лекаром, без одласка у ординацију. Намењено је блажим тегобама и обично важи до пет дана, а потврда се издаје електронски и прослеђује осигурању и послодавцу, док послодавац исплаћује пуну плату у првих шест недеља боловања.
Привреда је у дубокој кризи. Након три године стагнације и рецесије, прогнозе за 2026. годину су поражавајуће. Деиндустријализација је у пуном јеку. Затварање погона, бег инвестиција, губитак конкурентности према земљама са нижим одсуствима са посла због боловања. Такође, расте ии број корисника социјалне помоћи, осим миграната све је више и Немаца који радо прихватају државну помоћ. Немачка која је некада важила за мотор Европе, постала је једна лења нација којој привреда рапидно пропада.
Проблем масовних боловања не може се посматрати изоловано, већ као део шире друштвене промене у којој се брише граница између социјалне сигурности и социјалне злоупотребе. Систем који је деценијама био ослонац радника у ванредним ситуацијама постао је уз минималне контроле, отворен за манипулације које директно погађају послодавце и државни буџет. Када изостанак са посла носи готово исте приходе као и редован рад, мотивација за повратак у производни процес слаби, посебно у секторима са физички захтевним пословима. У таквом окружењу терет кризе пада на оне који и даље раде, док се привреда гуши под растућим трошковима и мањком радне дисциплине.
Поглед редакције портала Српски Угао
Немачка је класичан пример како претерана социјална заштита постаје економски самоубица. НЗЗ има право – ова „култура боловања“ је један од кључних фактора пада привреде. Милиони „болесних“ дана значе мање производње, веће трошкове и губитак тржишта. Питање није да ли ће се економија срушити, већ када – за 5, 10 или 15 година, ако се не пресече масовно избегавање рада. Решење мора бити радикално – обавезни лекарски прегледи од првог дана. Време за фине мере је истекло или хитна промена, или коначни колапс индустријске силе Европе.
Пише: Нина Стојановић
