Већина деце нема развијену координацију која је потребна за спорт све до четврте или пете године. Такође, многа деца нису у потпуности спремна да разумеју правила игре док не достигну узраст од 6 или 7 година.
Можда вам је жеља да делите са дететом страст према фудбалу или само желите да ваше дете развија здраве навике. Било који да је разлог, многи родитељи једва чекају да дете упишу на спорт. Ипак, важно је знати да притисак на дете да упише спорт превише рано може бити стресно и за вас и за дете.
Свако дете се развија различито. Ако ваше дете не шутира лопту тако добро као друго, то не значи да неће можда бити спортиста кад порасте.
Најбоље је да помогнете детету да се упозна са спортом, али и откријете каква активност му највише лежи и пре него што га упишете у неки клуб. Кроз игру можете дете научити основним вештинама, као што су шутирање, бацање и хватање лопте, или убацивање лопте у мали дечји кош.
Дозволите детету да се што више физички ангажује, јер ће дете кроз спонтану игру можда и само показати афинитет према лопти, према ролерима (клизању) или рецимо, пењању или скакању.
Такође, упоређивање детета са другом децом и потенцијално удаљавање са тренинга може имати негативне емоционалне ефекте на дете. Ови ефекти су посебно присутни код деце родитеља којима је јако важан спортски напредак детета. Дете може осетити превелики притисак да игра добро, јер повезује побеђивање са родитељском љубављу.
Деца од 2. до 5. године могу се бавити пливањем, развојном гимнастиком, трчањем, плесом, вожњом бицикла и ролера.
Деца од 6. до 9. година могу тренирати фудбал, атлетику, гимнастику, тенис, борилачке вештине, клизање, планинарење, скијање.
У узрасту од 10. године деца могу почети са тренинзима кошарке, хокеја, одбојке.
Ови оквири нису стриктни и са бављењем одређеним спортом деца могу кренути пре или касније. Уколико нисте сигурни који спорт би био најбољи за ваше дете у складу са његовим здравственим стањем и узрастом, можете се посаветовати са физијатром и стручним лицима за одређени дечији спорт.
