Данас, Српска православна црква и њени верници молитвено се сећају Светог Андреја, архиепископа Критског, једног од највећих хришћанских песника, реформатора црквеног појања и бранитеља православне вере у VII и VIII веку.
Од немог дечака до врхунског беседника
Свети Андреј је рођен у Дамаску у побожној хришћанској породици. Према предању, све до своје седме године дечак је био потпуно нем. Велики преокрет у његовом животу догодио се када су га родитељи одвели у храм и причестили – одмах након примања Светих Тајни, дечак је проговорио, што је за његову породицу и околину било прво велико чудо које је најавило његову каснију богословску даровитост.
Већ у 14. години Андреј одлази у Јерусалим, где прима монашки постриг у чувеној Лаври Светог Саве Освећеног. Својим строгим подвижничким животом, бистрином ума и благочешћу брзо је надмашио и много старије монахе, због чега га је јерусалимски патријарх узео за свог личног секретара (писмоводитеља).
Заштитник православља на Васељенском сабору
У време када је Цркву потресала велика монотелитска јерес – учење које је погрешно тврдило да Исус Христос има само божанску, а не и људску вољу – сазван је Шести васељенски сабор у Цариграду (681. године).
Како патријарх јерусалимски Теодор није могао лично да присуствује, послао је младог архиђакона Андреја као свог пуномоћника. На овом великом сабору, Андреј је показао:
Изузетну речитост и дубоко познавање теологије, непоколебљиву ревност према истинитој вери, велику разборитост у сузбијању јеретичких аргумената.
Након што је дао огроман допринос тријумфу православне догме, вратио се у Јерусалим, а нешто касније изабран је за архиепископа острва Крита.
Омиљени архијереј, чудотворац и творац Великог канона
Као епископ на Криту, Свети Андреј је био изузетно вољен у народу. Осим што је неуморно поучавао верне и сузбијао јереси, његове молитве су имале велику исцелитељску и заштитничку моћ. Забележено је да је управо својом топлом молитвом успео да одагна најезду Сарацена и спаси острво Крит од пустошења.
Свети Андреј Критски остао је трајно уписан у историју Цркве као врхунски химнограф. Написао је бројне поучне књиге, црквене песме и каноне, међу којима је најчувенији Велики покајни канон (Велики канон Андреја Критског). Ово капитално дело црквене поезије и данас се традиционално чита у православним храмовима током Великог поста, тачније у четвртак пете недеље поста.
„Његов спољашњи изглед и благост били су такви да се свако ко би му погледао у лице или слушао његове медоточне речи наслађивао духовно и поправљао свој живот.“
Миран крај на лађи
Приликом повратка са једног путовања из Цариграда, Свети Андреј је унапред предвидео и прорекао своју смрт, рекавши пратиоцима да неће стићи жив до свог Крита.
Његово пророчанство се убрзо испунило. Када је брод пловио у близини острва Митилене (Лезбос), овај велики светилник Цркве мирно је предао своју душу Господу 712. године, оставивши иза себе неизбрисив траг у православној духовности, литургици и уметности.